Zaljubljeni anarhista

oblak u pantalonama

Zaljubljeni anarhista
17.07.2018.

Anarhista je vaš lični kvizling

Naravno, kao što ste po običaju i navikli gutati moje pasivno agresivne frustracije i nepopravljivo ironične dopaske (eufemistički rečeno; kritike i osvrte na diareje iz dokolice), i ako ste i sada očekivali zaglođati takvo što, ovog puta ću vas pak donekle morati i iznevjeriti. Nekakav kreativni tifus hara ovom anemičnom blog scenom ako već i sami ne primjećujete (ljudi odlaze), stoga sam neko vrijeme zjapio u prazno. Helem nejse, danima sam na nekim tabletama, izjede elan za životom, al ono kad vidim kakvih sve musibeta ima, nasmijem se na svoj i udarim se nogom u guzicu. Povrh svega malta se stan, pa vam se javljam iz egzila, doduše (biću iskren), laktam se kroz jedan gadan (kako to već voli vesternizirana raja reći) duševni rolerkoster; uzimajući u obzir i činjenicu da sam i to žensko koje sam iole i volio svim bićem nogirao zbog svojih principa (koji najčešće kuliminiraju kad mi pukne film). Ono da se razumijemo, bilo je neopisivo i sve mi se ukrada u glavu ona gluha noć kad sam lovio posljednje trafičarke kako bih nadopunio boba da je čujem, volio sam je fakat (volim), al pilaj ti nekog drugog. No bilo kako bilo, kao ekstenzija ove moje zgode rađa mi se nova pomisao, taj fenomen bedoće patetičnosti u ovom modernom svijetu. Idiosinkrazija veli patetika je za jadne, a ja kažem fala ti čika Niče, bar smo sad sex mašine. E i da, gnušam se na patetiku koliko god se i ja katkad zapetljam u to, al ono nadođe nam svima. Sve u svemu, nalupah se ja ko maksim po diviziji, no upravo ovakvi konglomerati su i opojno učinkoviti, dapače možda tek to i opravdava činjenicu da stojim kao stećak.

P.S.
Čuvajte se, a do tada možda završim i pod kakvom palmom tucajući kokose.


Stariji postovi